ĆirilicaLatinica Contact UsJavne nabavke


 

1

 

2


3

 

4

 

ISSN (Online) 2812-9636

INSTITUCIJA:
ISTORIJSKI ARHIV POŽAREVAC

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
Dr Jasmina Nikolić, direktorka Istorijskog arhiva Požarevac


AUTOR I UREDNIK PORTALA:
Dr Jasmina Nikolić


TEHNIČKI UREDNIK:
Aleksandra Bogdanović

 

AUTORI:
Dr Jasmina Nikolić
Dr Dragana Miloradović
Dr Marijana Mraović
Nataša Milošević Dulić
Mirjana Stepanović
Pavle R. Srdić
Dubravka Duca Marković


POČETAK
1.10.2021.

STATUS:
U toku
___________________________

KONTAKT PODACI:
ISTORIJSKI ARHIV POŽAREVAC
DR VOJE DULIĆA 10
12000 POŽAREVAC
REPUBLIKA SRBIJA
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

ARHIVALIJA MESECA ARHIV POZAREVAC

ARHIVALIJA MESECA – JUN 2025.

 

U ČAST 210 GODINA OD OSLOBOĐENjA POŽAREVCA U DRUGOM SRPSKOM USTANKU, 1815-2025.  

 

Poraz Prvog srpskog ustanka nije mogao zaustaviti srpsku borbu za oslobođenje. Turski teror koji je usledio posle sloma 1813. samo je učvrstio narod u uverenju da se protiv Turaka mora ponovo ratovati. Neuspela Hadži-Prodanova buna 1814. nije pokolebala Srbe da se ponovo late oružja, ustanu i krenu u borbu za oslobođenje.

Na Cveti 11. aprila ( po novom kalendaru 23. aprila) na skupštini kod crkve u Takovu doneta je odluka o podizanju ustanka. Posle onih legendarnih reči koje je izgovorio Miloš Obrenović, pružajući vojvodski barjak Simi Milosavljeviću-Paštrmcu: “Evo mene, a eto i vam rata s Turcima“, buknuo je ustanak po čitavom Beogradskom pašaluku, tj. ondašnjoj Srbiji.  Borbama je bila zahvaćena cela ondašnja Srbija. Kidajući sporazum sa Sulejman-pašom, Miloš je postao predvodnik i vođa ustanka po volji narodnoj. Borbeni glas munjevito se širio sa obronka Rudnik planine u sve krajeve Srbije. Nekadašnje Karađorđeve vojvode i buljubaše ponovo su stali uz ustanak buneći narod po zemlji i pozivajući ga na oružje.

Požarevačka nahija, kao najveća u ondašnjoj Srbiji, nije učestvovala u Hadži-Prodanovoj buni, ali je zato listom ustala na oružje posle proglasa u Takovu. U toku aprila i maja 1815. u nekoliko navrata kod Smoljinca, Kule i Ranovca, došlo je do većih sukoba spontano okupljenog naroda Požarevačke nahije sa požarevačkim Turcima. Turci su u Požarevcu imali veću, brojniju vojnu posadu, a bilo je i dosta Turaka u varoši koji su se ovde vratili posle proterivanja iz 1804. godine.

Najveći boj (Boj na Požarevcu od 18. do 24. juna) odigrao se u junu kada je i oslobođen Požarevac od Turaka. Odmah potom, srpski ustanici uspeli su da oslobode čitav istočni deo Beogradskog pašaluka, kao i gradove: Požarevac, Batočinu, Ranovac, Ćupriju i Poreč. U ovim borbama istakle su se vojvode: Pavle Cukić, Petar Moler, Stevan Dobrnjac, Marko Teodorović-Abdula i sam knez Miloš.

Srpski vojni uspesi odjeknuli su i van granica Srbije. Mnogi srpski emigranti iz Prvog srpskog ustanka vratili su se u zemlju i pridružili ustanicima. Istovremeno knez Miloš je znao da ratnički uspesi ne mogu trajno da reše srpsko pitanje, zato je odmah počeo sa pregovorima  sa Turcima o rešenju mira za srpski narod.

Ako je Prvi srpski ustanak bio ispunjen junačkim bitkama protiv Turaka, Drugi je bio osoben po strpljivim i upornim pregovaračkim uspesima sa neprijateljem. Bila su to dva lica Srbije i srpskih obeležja. Jedno plahovito, ustaničko, prkosno, ponosno, ali i rušilačko. Drugi lelujavo, prevrtljivo, pomirljivo, neiskreno, ali u krajnjem cilju uspešno. To dvojstvo u srpskom nacionalnom karakteru obeležiće srpsku istoriju, ne samo s početka 19. veka, nego i u mnogim kasnijim decenijama. 

U čast 210 godina od oslobođenja Požarevca u Drugom srpskom ustanku, kao arhivaliju meseca juna predstavljamo prepisku iz vremena ustanka:

 

„Ljubezni brate Pavle!

Zdrastvuj;

 

Brate javljam ti kako sam sinoć iz Nemačke prešao sa vojvodom Tomom i sa nekoliko momaka i ovde sam u Požeženo nego brate potrudi se doći ovamo kod mene da se razgovorimo i da se vidimo zašto sam rad poći prekosutra Gospodaru Milošu nosim neka pisma iz Dubine Gospodaru, tako brate nemoj drugo učiniti nego dođimi da se sastanemo i da se za neke potrebne stvare razgovorimo.

 

U požeženo 28 Junia                                                 tvoj brat

1815                                                                 Petko Milivojević

                                                                                              vojvod

                                                                         i Toma  Jokanović

                                                                                              vojvod

(Na poleđini dokumenta:)

 

Ovo pismo dati se ima

Knezu Pavlu u Dušmaniće“

 

Fotografija: Vojvoda Petko Milivojević javlja knezu Pavlu Bogdanoviću Dušmaniću  da je sa vojvodom Tomom Jokanovićem stigao iz Nemačke i zove ga na razgovor u selo Požeženo, 28. juna 1815.

Istorijski arhiv Požarevac, Zbirka dokumenata Pavla Bogdanovića Dušmanića (1788-1850) 1813-1841, sign. 250 zb PBD 9

 

Odabrao: dr Miroljub Manojlović, istoričar